marie-thérèse levasseur
sve što je moje to je i naše
a sve što je tvoje to je samo tvoje
tako ti je govorio jean jacques rousseau
a ipak mislio da si rasipna
bila si sobarica i pralja u malom
pariskom hotelu
kada je gradska kaldrma pulsirala od ljubavi
posle si sve to opet bila njemu
jer žena je besplatna radnica
u kući
je jednom gostovao grof
rousseau ti nije dozvolio
da sediš za istim stolom
nosili ste jermenske haljine od mraka
štedeli štedeli
bežeći od progona
bežeći od magnetičnog luksuza
ali bila si tereza rasipna, jesi
sve si svoje rasula dajući filozofu
potrošila se u bilionima svakodnevnih pokreta
pokušaja zagrljaja jetkih odjekujućih reči
god po god, vlakno po vlakno
on kaže da je sve tvoje
ali, tereza, poklekla si
bez salona dokolice pozlata nakita tričarija bogatih
potrošila si se tereza u polnoj podeli rada
rasipno nema šta
kao njegova žena
flora tristan
prašnjava putnica
umotana u dugačku kaučuk kosu
trudna do neba
pretučena
izmigoljena
flora tristan je bila meta koju je sve promašivalo:
metak koji joj je šazal poslao
feminističke istorije
mitsko očinstvo simon bolivar
realno nasledstvo
jer žena ne sme imati ništa svoje
osim dece, što više,
po mogućstvu muške, koja nasleđuje…
i ne, ona nije žena utopijskog socijalizma,
nije žena šazalova
niti je baka gogenova
niti je aktivistički odjek žorž sand
a ponajmanje je junakinja budaletine ljose
koji u privatizaciji i štednji vidi lek za sve
flora je aprilska veštica
sa peruanskom pustinjom u džepovima haljine
skrojenom od blokova hrabrosti
proleterka proleterke, da, ali u rukohvatu sa proleterima
svih zemalja, u čijim fabrikama je
ostavljala delove sebe
sve dok se nije srušila
i opet se izmigoljila
kao riba iz štitne žlezde
pravo u lutajuću prašinu van svih mitova i legendi
zarila se pravo,
bez promašaja, u srce patrijarhalnog kapitalizma
inessa armand
treba li ti čestitati inessa
na tome što si preživela pet porođaja
crvene snopove ilegala
organizirala antiratna okupljanja žena
pomagala najsiromašnijima
neumorno gradila novo društvo za nove žene
bila deo najveće crvene pobede
kada ste se izborile za prvu legalizaciju abortusa u istoriji
bila prva žena sahranjena na crvenom trgu
bila furiozni akord revolucionarnih nota?
ili treba čestitati lenjinu što
ga je oduvao takav crveni vetar?
jadranka solar
prve feminističke politike
došle su od mame
koja nas je učila da ženina karijera nije brak
da ne treba zavisiti ni ekonomski ni emotivno niti u bilo čemu
ni onda kada je vrtoglavo zaljubljena
mama
crnomanjasta
sa kratkom kosom i očima litanijama
kao španjolka
u crvenoj pripijenoj rolci i farmericama
izlazi iz slanog porteta u život
u kome ekonomski zavisi od muža
posadila je pet oraha ispred kuće
džinovsku krošnju detinjstva
rodila je petoro dece
svežih šnicli buduće radne snage u društvenoj mašini
za mlevenje
orahe je kasnije posekao afrički brat, prodao debla i upetljao
mamu u uobičajene vrcave vatre nasleđivanja
nas je sasekao rat
mene je sasekao patrijarhat. možda sam zato počela
pisati mamino ime kad se u formularima traži ime roditelja
nije mi bilo jasno zašto je tu uvek napisan tata
a ne žena posvećena gustom radu
bez kojeg muža ne bi dočekali ručak večera opran opeglan veš smireno suđe
zbrinuta djeca urađeni domaći usisana prašina i zmije velikih podviga
stavljena u preuske uloge za hiruršku hrabrost
mama je prvi put vozila motor u petnaestoj
opasana vetrom
a vozi ga i u šezdesetoj
kao nečija žena
cepa pravila gramatike u paramaparčad
i grabi sunce koje nikada nije dovoljno vruće za nju
Monika Herceg 
Leave a Reply